|
 ZAŠTO NE TREBA PUŠITI
Prema studiji koja je objavljena u Arhivima pedijatrije i Adolescentnoj medicini utvrđeno je da pušenje u ranim godinama povlači za sobom uglavnom destruktivno ponašanje. Dr. Robrt H. Durant, koji je autor ove studije, pored tvrdnje da početak pušenja u ovako ranom periodu, oko 11 godina, prouzrokuje dva puta veći broj kriminalnog ponašanja, kao što su tuče, nošenje vatrenog ili hladnog oružja, razmišljanje o samoubistvu ili mogućnost koriščenja marihuane ili alkohola. Veliki broj ispitanika je i potvrdio ovakva ponašanja. Zato treba deci dokazati zašto treba da se klone pušenja i kako ono može da lošim delovanjem utiče na njihov rast, dalje intelektualno razvijanje. To je što se tiče mladih. A šta sa starijim osobama? Pušenje je danas u svetu vodeći faktor smrtnosti. Prosečno, to je 17% populacije. Sekundarni efekti se izražavaju kroz bolesti, recimo srčanog udara 25%, plućnih kancera 85%, kao i 85% hroničnih plućnih bolesti vezanih za pušenje. Cigarete imaju oko 4.000 hemijskih supstanci, od čega 43 koje mogu da prouzrukuju kancer. Nikotin, kao primarna supstanca čini srce ''krutim'', ubrzava mu rad i sužava krvne sudove. Nikotin utiče na regulaciju temperature tela, tenziju mišića i na količinu nekih hormona u krvi. Zavisnost od cigareta je vezana za fizičke i psihogene faktore. SIMPTOMI Simptomi koji nastaju su: iritabilnost, bes, frustracija, umor, povećan apetit, glavobolja, stomačni grčevi, mala brzina srca, visok krvni pritisak i želja tj. zavisnost od nikotina.
TRETMAN I PREVENCIJA
Tražiti konsultacije lekara, izbegavati stresne situacije, jer to može biti ''okidač'' za dalje pušenje, konsultovati se sa doktorom, da vam preporuči neke lekove ili sredstva za odvikavanje od pušenja. ISHRANA U cigaretnom dimu ima azot-dioksida, koji ubija antioksidante, tj. vitamine, koji pomažu da se ćelija bori od oštećenja prouzrokovanih slobodnim radikalima. Zato treba uzimati hranu koja u sebi sadrži antioksidante. Vitamine C, E, A, cink, selen, kao i folnu kiselinu. Treba piti puno vode. Ona oslobađa telo od toksina koje cigarete gomilaju u telu. Treba ostati fizički aktivan (ovo ne treba posebno objašnjavati). Primena biljnih ekstrakta, recimo od biljke kava, valeriana i limuna. Svi ovi ekstrakti imaju manje više sedativno dejstvo. ŠTA JE NAJVAŽNIJE ZA DOBRO ZDRAVLJE U osnovi preporuke su danas razne, ali jedna je sigurno najbolja. To je kada se iz hrane unose svi pomenuti elementi. Posledice nepravilne ishrane se odražavaju kroz razne bolesti. Hipertenzija zahteva umerenu ishranu, izbegavanje uzimanja natrijuma, najčešće preko obične kuhinske soli. Alkohol nije zabranjen, ali u umerenim količinama, a pušenje je obavezno zabranjeno. Svi lekari će vam reći da izbegavate stres. Kažu da je stres i kada muškarac ide sa ženom u kupovinu i to može biti baš ozbiljan stres. Alternativa je odlazak na pusto ostrvo gde nema savremene svakodnevne žurbe. Samo, onda se treba roditi na takvom ostrvu ili na Kavkazu, gde ste naviknuti da od početka vodite miran život (loveći ribu ili čuvajući ovce). Da li smo spremni da svi prihvatimo ovakav način života? Sigurno da nismo, pa prema tome, treba se pomiriti sa ovim gde smo i šta imamo. Treba uzimati kalcijum, magnezijum, blaga sredstva za smirenje, bilo na bazi lekova sintetičkih, bilo na bazi prirodnih sirovina, držati dijetu i uzimati raznovrsnu hranu. Recimo magnezijum se može dobiti u dovoljnim količinma ako jedete braon pirinač, spanać, braon pasulj, kikiriki, kajsije, mleko, banane ili slatki kukuruz. Nedostatak magnezijuma se manifestuje u bolovima mišica, dezorijentaciji i nerugularnim radom srca. Ozbiljan manjak može da dovede do srčanih napada. Naročito su u opasnosti oni koji piju više nego što je dozvoljeno, a kod njih je i manifestacija čestih dijareja siguran znak nedostatka ovog minerala. Migrena koja je često prisutna u našim životima i čiji uzrok je teško odrediti, takođe može da bude rezultat manjka magnezijuma. U nekim studijama pokazano je da su u toku doziranja od 600 mg za vreme 12 nedelja nestali su migrenozni bolovi u 41,6% slučajeva. Testirano je 80 pacijenata. Srčani napadi, angina pectoris i ostale bolesti su pokazale stagnaciju i manja poboljšanja, upotrebom magnezijuma. Mora se konstatovati da se magnezijum ne dozira kratko vreme, jer njegovo lagerovanje u organizmu je sporo, a 60% je u kostima, ali treba obratiti pažnju da se dnevne doze ne premašuju, jer mogu imati i toksične efekte. To su svakako ređi slučajevi i treba se konsultovati sa lekarima. Da se to ne bi dogodilo treba unositi i dovoljne količine kalcijuma. Ako ne unosite dovoljno hroma, opet može biti problema. Recimo, povišen šećer u krvi, nervozu ili anksioznost, povećan sadržaj triglicerida i holesterola. Dovoljno za početak dijabetesa. Toksičnost je neprijatna i o njoj ne bih govorio. Da biste ovo izbegli jedite kikiriki, puter, belo meso, gljive, hleb u svim oblicima (crni, beli, polubeli), zeleni biber i naročito jabuke. Ili, ako imate hrom u vidu lekova, ne treba premašiti dozu od 200 mg dnevno. Toliko o zdravlju ili barem kako ga održati. Prilog pripremio
gospodin Dragan Knežević, - izvršni direktor sektora razvoja
 |
RSS link na komentare
